Почетна

Чудно је то што ми је идол фикционални карактер, али сматрам да прави људи не требају да буду идоли. У реду је имати особу којој се дивиш, али важно је како се понашаш према тој особи. Ако ти је неко идол, да ли ћеш се према њој понашати као према обичном људском бићу?
Када очекујемо да неко није у стању да учини било шта лоше, ми га у суштини чинимо Богом.

Имати узоре је добра ствар. Потребни су нам људи на које се можемо угледати у животу. Потребни су нам људи да нам дају пример. Међутим, не дозволите да вам неко буде идол.

Фикционалне карактере не можемо третирати као људе, јер су људи само у фикцији.

Мали принц можда није ни у својој књизи човек. Не зна се да ли је човек, ванземаљац или нешто треће. Али ја не желим да прихватим да је човек. Мислим да је превише неискварен да би био.

Али ако треба гледати на њега као човека, онда је толико неискварен вероватно зато што је дете и одрастао је без одраслих у околини. Свако је рођен добар, али околина га претвори оним што јесте. Мали принц није никога имао у уколини. Био је сам са собом, усамљен. Међутим он се није осећао тако-није знао шта је усамљеност. Водио је рачуна о својој планети и то је било једино о чему је размишљао, све док није израсла једна ружа. Тада је Мали принц први пут видео шта је пријатељство, чак и ако није знао тачно шта је то. Бринуо се о њој као мало воде на длану, да је овца не поједе. Уложио је љубав и време у њу. Желим да и ја волим некога као што је он волео ту ружу.

„Људи где ти живиш“, рече мали принц, „у једној башти узгајају пет хиљада ружа… Па ипак не нађу оно што траже… А ипак оно што траже могло би се наћи у једној ружи.”

Мали принц о његовој ружИ